Taračin Do sa okolicom

 
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • dark color
  • red color

Taračin Do u srcu, okolica u venama!

Dobro došli na našu stranicu!

Ja sam s njim ašikovala!
Autor J. B.   
Utorak, 23 Veljača 2010 21:32

Zapis iz Ljubine nastao prije dvadesetak godina



- E,  vala k'o da si izviriv'o, 'ajde uniđi.  Ma,  ne izuvaj se,  snijeg je čist... E,  vala si k'o dijete. Ladne su podnice, nazebst ćeš, ako već nisi. Ma,  ja mislila zastrijet danas, al' opet ko velim, neka još koji dan pa ću prostrijet ponjave. Neka je čisto za Božić. Cijelu prošlu heftu sam ih kuvala u lukšiji... eto,  vidiš mene,  jesam se raspričala... naj ti mlin pa ti nama samelji, jutros sam je pržila. Bolan,  odnesu mi pržanj u selo pa nikad vratit... de ti nama melji,  sad ću ja,  samo da donesem malo drva, eto mene.

Polako okrečem mlin, napravljen na tokarskom stroju u Željezari, ne žuri mi se. Što duže budem okretao, duže ću i uživat u ambijentu ove čiste i svijetle prostorije. Na zidovima nema slika. Samo vez. Iznad šporeta tiša slika-vez, besprijekorno uštirkana i ispeglana. Nema da se vidi neka neravnina.  Slika prikazuje ženu nadnesenu nad šporet kako miješa jelo. Nekoliko krivudavih linija što se izvijaju iz šerpe dočaravaju paru. Ispred šporeta sanduk sa drvima, a kraj njega drijema mačak. Pisana slova, ono po školski; nageta malo nadesno. Pravi krasopis. " Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori". Viđao sam ove slike-vezove u mnogim kućama u Nasićima, Tisoviku, Višnjici, Kamenicama, Gori... Kao da ju je svaka kuća i domaćica imala.
- E, ova ti krpa itekako ima svoj značaj i nije slučajno što je okačena baš iznad šporeta. Omakne se domaćicama, naročito onim mladjim da im jelo ponekada zagori, a onda taj momenat ima za posljedicu zvocanje čo'jekovo. Bude i katila koji su znali svezati i silne! Tada su ručkovi obično proticali u tišini uz obilje suza.  Djeca su tada odlazila u sobice i bili mirni kao bubice.

Svojstveno našim ljudima, te napete situacije obično nisu trajale dugo. Domaćin se glasno podrigne, uzme šćemliju, ćušne mačka nogom, naruči kafu i sjeda ispred šporeta. Najprije se na stolčić stavi uštirkani milje, pa onda uz zveket kašičica na sidoliranoj tacni kafaaa. Kafenisanje može da počne. Ma,  šta kafenisanje? Srkanje, ama baš srkanje, glasno pa još popraceno mljackanjem i pijukanjem sećera u kocki umočenog dok još ima kajmaka na površini kafe.
- Kako bona,  baba,   ti upozna svog pokojnog?
- Kakve ove današnje cure. Zagledaju se u jednog momka i ništa ne vide osim njega. Eh, koliko sam ja momaka imala! S koliko sam ih ašikovala!
- Kako bona,  baba?
- E, ovako ti je to nekada bilo. Kad djevojčica stasa, zacuri se, prvi znak da je zrela za ašikovanje obuče se nedjeljom i pođe k misi na Taračin Do. Poslije mise, pred crkvom,  kod kola, već bi se zagledali momci i cure. Tu bi se igralo, pjevalo i gledalo. U poslijepodnevnim satima bi se odvajali oni koji su išli za Ljubinu, Solakoviće, Stupe i Osoje, a mi bi krenuli preko Gajeva prema Ljubini. Drugi su išli prema Višnjici, treći ka Kopošićima, Nasićima, Dolovčićima. Već kod Gedžine kuće bi me "poteg’o" prvi momak. Povuci bi me za rukav košulje i to je bio znak da hoće sa mnom ašikovati. Ili bi već u kolu dao do znanja da mu se sviđam. Tako bi zajedno došli do ispod Matićevih njiva. Tu bi me često čekao drugi momak pitajući: "Može li smjena?  Važi li smjena"? Nekad je bilo teško reći koji može ostati. Onaj kome kažem da ide ("otresem ga") znao bi se naljutiti, a ponekad je cura znala dobiti i šamar zbog toga. A bilo je i mnogo krvavih leđa i polomljenih rebara, a i puknutih glava, jer momci bi se znali potući zbog cure i smjene. Tako ti je to bilo. S drugim momkom sam ašikovala do Brijega, a onda sa sljedećim do Solakovića, pa onda opet do Povoče ili Ljubine. Tu bi otišle Ulištovićke, Kožljanke, Pomenovićke, a mi bi produži dalje do škole i dalje  kući. Pa, sad ti izračunaj kol’ko sam momaka promijenila svake nedjelje.
- Kako si znala koji je "onaj pravi"?
- E, pa kad uzmeš amanet, kad izabereš, onda se zna da se udaješ i nema više drugih momaka.
- Pa baba, kako ste to ašikovali? O čemu se pričalo?
- A šta ja znam. Pričali smo nešto. Nemoj me tako gledati. Drugo je to vrijeme bilo. Meni je moj ćaća reko kad sam se zacurila: "Čuvaj ćeri obraza i nemoj me osramotit." Pravo da ti kažem nisam ni znala šta mu to znači, al’ sam to upamtila. Ni jednog se tog s kim sam ašikovala ne stidim ni danas, a i ovaj moj da me je ostavio prid oltarom nisam se bojala. Pričala mi je moja baba, 'vako k'o ja tebi, da su nekada cure vadile zdrave zube kako bi ljepše izgledale. Danas to djeluje malo blesavo, zar ne? One, nekad vadile zube, a mi sada stavljamo socijalne. Eto tako se to ašikovalo od Taračin Dola do kuće. Mladež se sastajala i po prelima, mobama, pjerovima. Nedeljom i blagdanom se poslije večere izlazilo na selo i tu bi se do duboko u noć pjevalo, igralo i ašikovalo. Dolazili su momci i iz drugih sela – završila je baba.
Poslije ove babine priče jasno mi je što je za svakog drugog, trećeg djeda na župi,  kad bi čula  da je umro,  govorila:
"E, pokoj mu duši. Ja sam s njim ašikovala."

Pokoj i njenoj duši!

____________________________________________________

Dobio sam nekoliko pisama i primjedbi na jezik kojim je ovaj tekst pisan. Mnogi ga nisu razumjeli, prigovarajući mi odakle dolaze pojedine riječi i da se tako ne govori u našem kraju.
Tekst, nastao pred Božić 1984. godine u Ljubini, pisan je narodnim govorom, onako kako su govorili naši stariji: bake i djedovi, majke i očevi...
U tekstu je navedeno i nekoliko  turcizama i lokalizama koji su se koristili u našem kraju. Evo, za one koji su zaboravili šta znače i objašnjenja njihovog značenja:


amanet arapska riječ - povjereno (na srce stavljeno) materijalno ili idealno dobro koje se nekom daje na čuvanje; dar koji daje momak djevojci ili djevojka momku prilikom zaruka. "Djevojka pod amanetom" - zaručena djevojka, "Ev'  od cure, brate, amaneta"...

ašikovati tur. (ašyk - ljubav, udvaranje) - voditi ljubavni razgovor, udvaranje između momka i djevojke. Ašikovanje je bilo veoma uobičajeno u Bosni i Hercegovini. "Kašalj, šuga i ašikovanje ne može se sakriti" (Vuk Posl. 133).

hefta
- tjedan, sedmica.

pržanj - šiš (tur.) - naprava za prženje kave; duguljast bubnjić od crnog lima, nasađen na željezni štap, u kome se okretanjem nad vatrom, prži sirova kava.

katil -  u blažem obliku; prijek čovjek, inače;  krvolok, ubica.

svezati silne - u narodu je to značilo udariti nekoga.

sćemlija (lat.) - stolica.

 

Taracin Do na Facebook


www.taracin-do.com
Taračin Do sa okolicom