Taračin Do sa okolicom

 
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • dark color
  • red color

"Ovo je moj pedalj zemlje...Mene je ovdje majka

rodila, i prva mi se jagorčika iz zavjetrine zazlatila, i prva mi se ševa nebu okomila..."

Odavde sam ja za svijet čuo i …"

Priče taračinske
Autor J. M.   
Petak, 10 Veljača 2012 17:37

Kultura

Kupio M.I. iz Višnjice, plast sijena od komšinice Lj. Đ. sa Čemerna. Nestašica sijena i Lj. dobro zacijenila. Prođe desetak dana. Kod Ragiba, u Ljubini, iz treće smjene, sjelo društvo da sapere prašinu sa visokih peći. Među njima i Lj. muž G. U jednom trenutku  će M:
”Znaš kupio sam sijeno od tvoje žene.  Rekla je da ne treba tebe pitati. Izgleda da ona vodi domaćinstvo. Uze mi dvijestotine hiljada dinara. Jeste da je sijeno dobro, ali je preskupo. Dadoh pare, ali pravo da ti kažem, očekivao sam da ćeš ti, ako si gazda u kući, vratiti mi nešto para”.
G, narodni mudrac, pogleda M., pa će smireno:

”Znaš, šta, komšija. Moja ti je žena, bolan, sa Planinice, a tamo živi kulturan narod. A i kod nas je običaj da ono što žena kaže ili uradi, da muž  nikada ni za dlaku ne popravlja. Pa, eto, ni ja ne bih. Neka bude, kako ste se dogovorili”.

”Ma, šta veliš, komšija. Kultura! Ma, nešto mi je prebrzo stigla i u naše krajeve”, reče M. i otvori novu pivu.

Pravednica

U ”kafani” kod Ivice,  na Taračin Dolu, okupilo se nekoliko kartaša. Nekoliko učitelja, koji i nisu imali šta drugo poslije škole raditi, te nekoliko drugih stalnih posjetitelja. Odnekuda nailazi parok Vlado. Jedan od kartaroša, pozdravi Vladu i pozva ga da uđe.
”Hoćeš pope, jednu da okrenemo”, predloži mu.
”Ne, ne, prijatelju ne priliči to meni. Imam ja drugog posla. Nekada sam znao poigrati iz razonode, ali odavno ne igram”.
”Ako nećeš karti, hajde popij jednu sa nama”.
”Hvala momci, ali ne bih ni rakiju!”
”Uzmi pope,  probaj! Ova je rakija pravednija od Boga”! uskoči jedan od sijelđija.
”Ne griješi dušu! Ne pravi takva poređenja”.
”Jeste, jeste, pope, garantujem ti. Kome ova rakija  uzme pamet, sutra mu je vrati, a kad mu je Bog uzme, nikada ne vraća”.

”E, neće je biti previše ni kad mi dođete cijepati drva – reče svećenik Vlado, prekrsti se, nasmija i ode ka župnoj kući.



Božije davanje

”Vodila” se struja za Taračin Do i okolna mjesta 1970 -e godine. Bandere, stubovi istovarali su se u Ljubini, a odatle volovskom ili konjskom zapregom odvlačili na trasu. U to vrijeme nije bilo sadašnjeg puta za Taračin Do, nego lokalni put, koji je išao gotovo istom ”trasom”. Nekog posebnog projekta nije bilo, osim što su radnici elektrodistribucije označili trasu gdje će se ”pobadati” bandere. Svako domaćinstvo bilo je dužno da iskopa po četiri rupe za niskonaponsku mrežu, a dalekovod se radio zajedničkim akcijama.
Kada se vratio sa posla iz Željezare, I. Ć. primjeti da je jedan stub iskočio iz mreže, te da umjesto uz gumno V. P. stoji uz njegovu štalu. Pita on susjeda i rođaka kako se to dogodilo:
”Bolan, otkud onaj stub uz moju štalu kad je bio planiran kod tvog guvna?”
”E, moj rođače, to ti je Božije davanje”.
”Čuj, Božije davanje”.
Znao je I. da V. ide stalno u crkvu, poštovao je i  I. i Boga i njegovo vjerovanje, ali mu ovo sa stubom nikako nije išlo u glavu. Ne reče ništa više, nego ode kući i rekne ženi da pozove radnike elektrodistribucije na kavu, da pripremi meze i rakije, ali da pazi da je ne vidi V, kada ih bude zvala. Navratili radnici elektrodistribucije, domaćica iznijela peke, stelje, sira, rakije, pive...
Sutra ujutro uranio V. i krenuo u štalu da nahrani goveda, a ono stub stoji uz njegovo guvno. Prekrsti se dva puta, protrlja bunovne oči i poče da se okreće oko sebe. Ugleda ga I. koji mu umjesto ”Hvaljen Isus” reče: ”Božije davanje, moj rođo”.


S obrazom

Čuo B. iz Nasića da neko od Ilića prodaje kravu i krenuo da je kupi. Došao kod M. Ilića, bio počašćen kako to kod Ilića i priliči. Ispitao da li krava ima meko vime, pošto njegovu suprugu počinju da bole ruke, je li mirna, koliko daje mlijeka, koliko je teladi otelila... Pošto je dobio sve tražene odgovore, isplati domaćinu koliko su se dogovorili, uze kravu za povodac i odvede kući. Poslije nekoliko dana sreli su se poslije mise na Taračin Dolu. Pozove ga malo u stranu da niko ne čuje i reče mu:
”Znaš šta, prijatelju. Lijepo si me ugostio, ali i prevario. Dođi i vodi kravu. Ako je ti odvedeš svi će reći da nisam imao pare da ti platim, a ako ti je ja dovedem svi će reći da ti krava ne valja, kao što i ne valja”.
Zaputio se sutra M. u Nasiće i vratio kravu.

 

Taracin Do na Facebook


www.taracin-do.com
Taračin Do sa okolicom